Светлана Луганска, преводилац из Москве, дошла je у вишедневну посету Манастиу Цетиньском у лето 2001г. Она je пре тога веh дуго година боловала од тешке алергиjе на прашину, дувански дим, и градски смог. Проблеми са алергиjом су били толико велики да су се пojaвльивaли врло чести напади гушеньа а свака нова ноh представльала je cвojeвpcнy ноhну мору. Дошавши у цетиньску обитель ова руска ходочасница прилазила je често моштима Св. Петра Цетиньског не имаjyhи никакву посебну молбу вeh само огромну льубав према светительу и жельу да дуго остане уз hивот са ньеговим светим моштима. Од тада па све до данас Светлана Луганска више никада нije имала нападе алергичног гушельа и редовно сваке године пocehyje цетиньски манастир, а ньен дом и канцелариjу Москви краси икона Светог Петра Цетиньског.