Сербия проходит через мою жизнь

 

 
Вверх

ИНТЕРВJУ

Разговор са Светланом Луганском, преводиоцем дела светог владике Николаja.

 

Интервью опубликовано в ноябрьском номере журнала "Православье" от ноября 2003 года.

Сербия.

horizontal rule

Србиjа пролази кроз моj живот

Данас у Pycиjи има много преводи лаца, руских боготражительа, жельних српске духовне литературе. Наш избор je Светлана Луганска зато што превоhеньу приступа са страхом и трепетом, зато што и поред свог теолошког образованьа увек тражи мишльенье теолошки и филозофски поткованих монаха како би се кроз духовну литературу упознала и српска истоpиja. Роhена je у малом градиhу Подольск, близу Москве, где je провела детиньство. У Москви живи од 1970. године. Majкa joj je Московльанка а отац пореклом из Укpajинe, из градиhа Суме, где живе льуди српског порекла (избегли jош из турског ропства).

И поред тога што смо братски народи, што смо повезани православльем, традициjом и културом, откуд ви у Србиjи?

- Moj отац je пословно био у тесноj вези са Србиjом (а пре тога у годинама Другог светског рата прошао читаву Европу... и има одликованье за ослобоhенье Београда). Веома je волео Србе, пуно ми причао о српском народу и cpпcкоj земльи, преносио утиске и успомене тамо доживльене... доносио ми je неке српске кньижице, кoje сам, готово ништа не разумеваjуhи, волела да "читам". И тада сам осеhала неку необичну радост, кojy нисам могла да обjасним себи, ocehaj да сам нашла нешто изгубльено и драгоцено. Касниjе, звук српских речи се повезао са звуком црквено-словенског jезика коjи сам слушала у цркви и мoja льубав и ocehaj блискости Cрбиje постали су joш дубльи. Кньиге српских (тада jyгoсловенских) писаца заузимаjу доста места у моjоj кyhноj библиотеци. Све ово je утицало на избор пута у животу, да и мoje заниманье буде везано за Cpбиjy у кojy сам дошла, први пут 1987 године код своjих приjательи и била очарана лепотом землье, великодушношhу и добротом српских народа.

Има ли у вашем пореклу српских корена?

- То je за истраживанье. Као што сам рекла, доживльавам Cpбиjy као cвojy другу домовину, иако не могу да наhем неко рационално обjашньенье за тaj ocehaj, cвojy льубав и ocehaj припадности српском народу. Обзиром да ми je отац из кpajeвa где je било доста Срба, могуhе je али je сада тешко то установити. Али Cpбиja пролази кроз moj живот од нajpaниjиx година.

И поред тога што je у руском наро ду, као и у српском, живео култ владике Hикoлaja и пре ньеговог проглашеньа за светителъа, откуда баш ви да се одлучите и да дела тако jедне неизмерльиве величине, српског духовника и светительа владику Николаja Велимировиhа, превоhеньем приближавате руском народу?

- Никад не бих имала дрскости сама да се одлучим да преводим дела владике Николаjа, да ниje било благослова мог духовника. Пре тога сам преводила нешто из духовне баштине Српске цркве, дела савремених теолога, руских свештеника и монаха... а онда je моj духовни отац благословио да то званично oбjaвим и наставим са преводом. Поред тога, тешко ми je било да се помирим са тим да наш народ (чак и у Цркви) коjи je историjски везан за Cpбиjy и жельан да сазна што више о ньoj и ньеним светительима, не зна готово ништа и много шта не може да схвата о историjи и садашньем животу Cpбиje. До пре неколико година готово да се ништа ниje писало, осим у новинама из коjих се тешко могла сазнати истина. Хтели смо да донесемо на шем народу неку духовну, "радосну" вест о Cpбиjи из Cpбиje, из уста ньеног Новог Златоуста.

Шта je то што je превагнуло у вама, па да се тако неуморно и без престанка латите превоhенmа кньига светительа владике Николаjа? Пренесите нам тaj ваш дoживльaj када учествуjете у мислима владике Николаjа?

- Пренети духовни доживльаj je веома тешко, мислим да се он не да пренети. Не може да стане у речи а да не буде окрньен. Тако и овде, не замери те, ако npehyтим ствари коje се доживльаваjу дубоко у души и срцу. Осеhам да то не радим ja веh неко кроз мене, да сам само "оловка", боjим се баналности, али ocehaj je, заиста, такав. Becкpajнo благодарим Богу и владици што су ми дозволили да се бавим овим послом уз ocehaj велике одговорности. То je велика покретачка снага a мoje су само грешке.

• Колико сте до сада превели кньига и на какав одзив су наишле те кньиге у Русиjи? Да ли вам je познато да се ваш превод обрео у jедноj цркви на црногорским катунима на надморским висинама... где льудска нога, сем планинара не походи?

- Сазнала сам о томе од моjих приjaтeльa из Cpбиje, не знам шта да кажем, ко зна зашто и како се нашла тамо... Не видим у томе неки посебан знак, сем да je добро што се кньиге читajy и помажу льудима да се духовно уздижу. Преведено je седам кньига - "Мисли о добру и злу", "Bepyjeм - вера образованих льуди", "Мисионарска писма", "Молитве на jeзepy", "Кроз тамнички прозор", а "Jеванhельске теме" су у припреми за обjавльиванье. Владичине кньиге брзо нестаjу из кньижара, интерес je огроман. Наjополиjи одзив имале су "Молитве на jeзepy", "Мисли о добру и злу" и "Мисионарска писма", кoja се налазе у многим монашким келиjама. Чyjeм да многи льуди налазе одговоре у овоj кньизи на cвoja питаньа и веп више ньих се молитвено обраhа владици Николаjу. Управо сам чула да je данивски намесник архимандрита Алексеj наредио да се купи ова кньига и да се поклони сваком монаху, да буде у свакоj келиjа. Иначе, привукла je велики интерес, веh je тешко наhи а ускоро следи други тираж.

Познато нам je да сте чест гост Enapxuje црногорско-приморске. Па откуд ви тамо?

- Истина je да сам чешhе у Црноj Гори него у Србиjи. Beh неколико година сам гост Enapxиje црногорско-приморске. Пре неколико година сам дошла у Митрополиjу да затражим од НЬеговог Високопреосвештенства митрополита Амфилохиjа благослов за превод ньегове кньиге о православном васпитаньу обзиром, да je ова кньига за нас у Pycиjи право откриhе и нова реч у васпитаньу омладине, зато што владика Амфилохиjе анализира и упоpehjyje западне тeopиje и философиjе са православном науком светоотачким духовним опитом, што je за нас било нешто сасвим ново. Кньига откланьа све дилеме, спасава многе из-губльене душе и враhа на прави пут. Ме hутим, прва вepзиja превода била je за критику и ja сам се обратила Високопреосвеhеном аутору да ми paзjaсни неке поjмове и помогне око превода. Следеhе године НЬегово Високопреосвештенство позвао ме je да будем гост Митрополиjе. Kacниje смо обjавили кньигу о српским новомученицима "Слава и бол Cpбиje", штампана у издавачкоj куhм "Светигора", а предговор за руско изданье написао je садашньи епископ будимльанско-никшиhки Joaникиje.

• У последньоj кньизи преводу на руски jезик "Мисионарска писма", предговор je написао НЬегово Преосвештенство владика шабачко-валевски Лаврентиjе. Значи ли то да hемо вас видети и у Шабачко-валевскоj епархиjи?

- Прошле године била сам у прелепом Лелиhу да се поклоним моштима светог владике, да му се захвалим, да му се помолим да ми да разум и снагу за рад. Искрено се надам да hy опет бити у могуhности да посетим Епархиjy шабачко-вальевску, да обиhем манастире и друге светинье enapxиje, да опет целивам мошти светог владике. Благодарим НЬеговом Преосвештенству владици Лаврентиjу за топле речи коjе je написао у предговору кньиге "Мисионарска писма" и дао своj благослов да преводим дела владике Николаjа.

• На ком преводу сада радите и да ли hемо ту кньигу имати у рукама приликом ваше лредсгоjеhе посете Цетиньу, Београду...?

-Недавно je завршена збирка "Беседе" владике Николаjа. Беседе изговорене у различитим временским размацима и приликама, ньегова размишльаньа како би требало да буде црквено беседништво... биhе од велике помоhи нашем свештенству, монаштву и верницима. Кньига се неhе поjавити брзо. Све кньиге штампа издавалаштво Свето-Троjице-Сергиjеве Лавре, jедног од Hajвehиx руских манастира, коjи бpojи преко 300 монаха, односно, издаваштво Московског подворjа лавре. Главни уредник jepoмонах Нектариjе има веома педантан и озбильан приступ свакоj кньизи, припрема je дуга и пажльиво, тако да je тешко реhи када he ова кньига угледати светлост дана. "Кроз тамнички прозор" и "Jеванhельске теме" су у припреми за штампу. Koja he кньига бити следеhа, joш се не зна. Имам благослов за "Охридски пролог" али не бих могла да кажем сигурно.

• Да ли сте приликом поклоньеньа моштима светог Николаjа спознали димензиjе вашег превоhеньа? Има ли трудности у вашим преводима, или искушеньа...

- Опет улазимо у облает духовних доживльаjа о коjима je наjеже причати. То je била пре свега прилика да jош jeдном спознам свету и узвишену личност коjа je своjим огромним знаньем, дубоком побожношhу, просветительском светлошhу духовно загревала и кoja he jош дуго кроз векове ду ховно све нас да нaпaja. Занемим пред НЬеговом снагом и узвишеношhу. Трудности и искушеньа у прево дима има и било je понекад доста тешких, али уздам се у молитвену помоh светог владике. Владичино богословлье и jeзик je необичан, пун прелива у замисли и изразу, тешко je сачувати ньегов разнородан стилски квалитет, а и обрадити га да буде и у духу руског jезика а да се не унизи ниjедна реч, ниjедна мисао. Има доста пojмoвa коjи траже тумаченье да би били jacни руском читаоцу. У таквим ситуациjама тражим помоп и од своjих српских приjательи коjими ми у томе доста пома жу. Наjтеже je било преводити "Молитве на jeзepy" и нajвeha искушеньа су била везана за ову кньигу, али уз молитвену помоh светог владике све се добро завршило, надамо се да he та ко бити и далэе.

• РАЗГОВОР ВОДИЛА: JACMИHA КУJАЧИЪ

Просьба соблюдать авторское право и при публикации в сети интернет ссылаться на сайт "С любовью к Сербии»

Вверх

horizontal rule

Страница была обновлена: 23/10/05

webmaster