Светлана Луганска, преводилац српске духовне литературе о Патријарху Павлу

Светлана Луганскаја , рускиња. Преводилац српске духовне литературе. Превела је још пре 10 година на руски језика дела Владике Николаја. Носилац Ордена Светог Саве трећег степена за заслуге СПЦ. Велики пријатељ Србије, и српског народа . Велики човек. Изузетна , драга и племенита личност. Скромна попут свих великих људи. Дужи низ година помаже Србима на Косову. Помагала је акцију изградње Храма Светог Саве. Не само што је наше Светитеље приближила Русији и руском народу и тако створила још нераскидивије православне везе између два народа , већ је као човек својим залагањем много помогла да се организују хуманитарне акције за напаћени српски народ на Косову. Она овде бележи своје сусрете са нашим Патријархом . Говори о његовој изиузетној личности. Ово је дирљива прича о љубави , о дружењу, о помоћи , о везама два народа….Велка је част познавати ту дивну жену. Она је нама поред ове предивног личног подсећања,оставила поред свега у ризницу сећања на нашег Патријарха и своје фотографије из периода када се сусретала са Патријархом. Зато овај текст , као и сам аутор, завређује велико и истинско поштовање народа српског.

Биљана Алексић

Ми смо имали срећу да буду савременици патријарха Павла

Разговор са другарицом био је прекинут СМС-ом. Отварам поруку и са радошћу видим име вољеног српског свештеника. “Сада се упокојио наш Патријарх”. Неколико секунди нисам могла мислити, превише оштро је радост сменио шок, бол, празнина. Да, сви смо се спремали за то ,било је очигледно да је одлазак Светитеља све ближи. Но да ли је могуће бити на то спреман?

Нашла сам на интернет порталу Радио Телевезије Србије, на главној страници натпис који разара душу, Митрополит Амфилохије оличење мужневности и уздржаности, није у стању да задржи сузе, саопштава верницима и свештенству о упокојењу Патријарха.

Патријарх српски Павле

Митрополита Црногорско-Приморског Амфилохија вест о упокојењу Патријарха затекла је у моменту постављања камена темељца у темеље Храма Св. ђакона Авакума и игумана Пајсиј а у земунском реону Алтина. “Управо у том тренутку када смо полагали камен темељац у овај Свети храм Господ је примио његову душу у Свој загрљај. Ујутру после тога је наш отац Методије причестио његову Светост. Нека му дарује Господ Царство небеско и вечни покој”,рекао је митрополит Амфилохије..

Борба за нарушено здравље најстаријег од свих православних старешина на свету почела је пре две године када је примљен на клинику Војно медицинске академије. Патријархов биограф на овај је начин је у недељним новинама НИН објавио обраћање Патријарха верницима из болнице “Ми смо дужни да се молимо за све људе, пре свега за добронамерне људе али такође и за злонамерне ! Да би им се зла воља променила у добру,и имали нужно спасење “

Он је био изабран за Патријарха 1990 године . Постао је 44 Патријарх СПЦ. Патријарха Павла, смиреног архијереја су називали “живим свецем” и говорили да је његова душа као маслачак.

Патријарх Српски Павле на празник Славе Берограда Вазнесење Господње

Мој први сусрет са његовом Светошћу Патријархом се десио у мају 2000.године. Он се поклопио са празновањем Славе Београда-Вознесењем Господњим..

Са узбуђењем је народ чекао појављивање свог вољеног пастира и ево он је ушао у двориште Вазнесенске цркве. Народ се пажљиво размицао, правио пут и сагињао се за благослов. То је било тако задивљујуће, одсуство гурња, телохранитеља, тискања народа око Архипастира, једноставност, искреност, љубав чеда према оцу и оца према деци, без журбе, сваког је благосиљао и на путу ка улазу. После литургије био је свечани Крсни ход (Литија) кроз цео центар града предвођен Патријархом.

Тада нисам могла да се задржим у Београду више од два дана. Узела сам благослов за продужетак пута, разговор је био кратак, али сам тада чула много топлих речи о Русији, цркви и народу, и то да је потребно да ми будемо што ближе једни другима.

После сам се сетила да сам требала преводити честитке светог Патријарха руском народу за Божић 1998.године “Од свег срца честитам једноверном руском народу Празник Рођења Сина Божијег. а вама се обраћам са тим поздравом којим су се анђели обратили витлејемским пастирима. Христос се роди!Слава Богу на висини, на земљи и мир, и медђу људима добра воља”.

Следеће године сам добила званичан позив од епископа Будимско -Никшићког Јоаникија да будем гост у његовој епархији и у мемоменту када га је посетио Патријарх Павле.

Тешко је описати сва осећања а изазвана тим позивом од драгог Владике. Посета је била удешена за празник Успења Пресвете Богородице у манастиру у Црној Гори посвећеном Богородици.

Три дана сам била заједно са Митрополитом Црногорско-Приморским Амфилохијем и “домаћином” епископом Будимско- никшићким Јоаникијем и Светим Патријархом Павлом и стекла сам прилику да путујем по Светињама познтим по лепоти и необичности као и историјском Успенском Пивском манастиру.

Путовањеје је било напорно . Много богослужења, тешки преласци. Светитељ се није обазирао на очигледан умор, налазио је и снаге и времена да благосиља а и одговара на питања…

Тако је верујући народ дочекивао српског Патријарха Павла

Посебно дугачак и топао био је разговор после Литургије у Пивском манастиру. За време свечане трпезе људи су га постепено опколили. Неки нису имали где да седну, стајали су, тискали се, пропуштали једни друге да би дали могућност осталима да чују реч свога светога Архипастира, питали о посту, о богослужбеном језику, о певању. На нека питања је Патријарх одговарао својим непроменњиво меканим хумором..

С обзиром да је био веома ревностан у богослужењу он је испричао о једном случају када је за време Литургије чувши како један од семинариста вероватно од претеране усрдности певао јаче од других, после завршетка службе његова Светост му је меко обратио пажњу на певача “Сине,буди пажљивији..Мени се чини да ниси певао тако како је требало_” На шта је младић са некаквом благом увређеношћу одговорио “Знате,Ваша Светости,свако птици је дат један глас!” А Патријарх је са светлим осмехом ,рекао “Да, сине али у шуми.Овде је црква”.

Тако је Патријарх са лепим и тананим хумором указивао на грешке .

За време тог путовања налазила сам се и се поред Светости, нисам се одлучила да га узнемирим сувишним питањима и разговорима. Шта сам и могла да га питам, њега који је одговарао на сва питања једним погледом, целим свјим смиреним и кротким обличјем. Понекад ме он питао о животу у Русији коју је веома волео, причао о љубави српског народа према руском, о томе колико је Срба страдало због те љубави, о многострадалној историји и Србије Русије.

Вративши се у Москву убрзо сам примила писмо из Синода са потписом Патријарха о томе да сам укључена у групу за припрему акције “Заједно са Србијом”- свечана акција а солидарности са српским и црногорским народом под називом “Заједно са Србијом”! Акција се покренута са циљем да се сакупе средства за довршетак градње у Европи највећег Православног храма посвећеног Крститљу и Просветитељу српског народа Светом Сави. Акција се покренута 15.новембра 2004. године у сали Црквених Сабора Храма Христа Спаситеља.

Радост, узбуђење и благодарност

Била сам захвална Његововој Светости Патријарху Павлу и Митрополиту Амфилохију за поверење, за част да будем учесник једног таквог дела које нас обједињује , као што је подизање Храма једном од највољенијих Светаца..

У септембру ове године, с обзиром да сам била на клиници ВМА заједно са свештенством, нисам се осмелила да тражим благослов да посетим Његову Светост. Посетивши га, владика Јоаникије нам је пренео утиске. На крају је тешко примао посетиоце, он се најчешће налази као у полусну! Није одговарао на питања. Свих тих година не одвајајући се од Патријарха налазио се Јеромонах Методије, који заслужује одвојену причу јер је та личност, у свој својој пуноћи, оличење истинског хришћанина. Патријарх се за време свог боравка на клиници веома везао за оца Методија..

И када видиш такво чедо, тог дивног Архипастира, све постаје мирно и светло као српска црква, без обзира на све последње неспоразуме, он је у сигурним рукама, и даје животни пример. Његова Светост донео је достојне плодове и у том смислу подобно апостолу Павлу многе “родио у Христу”. Нису сва имена сада позната али их има и међу архијерејима, свештенством и монаштвом.

Светлана Луганска, преводилац српске духовне литературе

Са руског превела Даринка Пауновић