ДОКЛАД ИЕРОМОНАХА

Часни оци, драга браћо и сертре, мој данашњи кратки реферат биће посвећен најновијој трагедији која се тиче не само данашњег Балкана, већ и читаве Европе и међународне заједнице уопште, јер скоро да су људи из читавог света сакупљени данас на Косову и Метохији, тој новој отвореној Христовој рани, из које у последњих 8 година, скоро непрестано тече крв људска али и крв Богочовека.

 Наиме, како је познато, после 10 јуна 1999 г. и престанка злочиначког бомбардовања Србије од стране НАТО-а, које је, подсећања ради, извршено и поред противљења Русије и без одобрења Савета Безбедности Уједињених Нација у Њујорку, на територију српске аутономне покрајине Косово и Метохија, сјатило се на десетине хиљада разних војних и паравојних формација, на хиљаде службеника и посматрача ОУН, на стотине новинара и представника разних информативних агенција. Све ТВ станице на земаљској кугли објавиле су вест да је после непрекидног двоипомесечног бомбардовања, у Куманову потписан споразум између Савезне Републике Југославије и НАТО пакта, који ће Косову донети мир и просперитет. Југословенска се војска, сагласно споразуму, повукла са Космета, а на њега су дошли тзв. западни НАТО миротворци, који су сагласно истом споразуму из Куманова, требали обезбедити мир свим етничким заједницама на Косову. Задатак свих тих шареноликих војних и цивилних структура које су нагрнуле на Косово и на њега ушле био је дакле сасвим јасан. Обезбедити и надгледати нормалан и безбедан живот становника Косова, до коначног решења овог питања, које је по тада донетој резолуцији 1244 СБ УН дужно да се реши поштујући територијални суверенитет Савезне Републике Југославије. Но од тог часа почео је један сасвим другачији и у својој суштини потпуно супротни процес.

 Уместо толико пута, од западних политичара понављаних речи  о започињању процеса мира и сигурности на Косову, кренуо је процес најотворенијег етничког чишћења јужне српске покрајине, од свега што је српско и православно. У тој колевци Србије, са преко 1300 цркава и манастира и са Патријаршијским манастиром као историјским центром СПЦ, данас скоро да и нема Срба. Примера ради, у главном граду покрајине - Приштини, пре доласка НАТО снага живело је 40 000 Срба, а данас их има само око 200, али и они живе без икакве слободе кретања, у тоталној изолацији, у гету 21 века. Дакле, по самом доласку НАТО снага на Косово, кренуо је отворени линч над Србима. Албанске паравојне формације тзв. Ослободилачке војске Косова, почеле су са масовним убијањем Срба и неалбанаца, паљевином српских кућа, тоталним уништењем на десетине српских насеља, масовним силовањима жена, пљачком и уништавањем српског духовног и културног наслеђа. Тамо где је било само срце Србије, и где се 1389 г. одиграла чувена Косовска битка против Турака, тамо где је тада свој живот за Крст Часни и слободу златну положио и Св. Кнез Српски Лазар, тамо где су и данас многобројне нетрулежне и чудотворне мошти Светих српских краљева и архиепископа, тамо где су српски најстарији манастири, кренуо је такав стравичан злочин против једног малог и незаштићеног православног словенског народа, о коме ако ми људи заћутимо, камење ће проговорити.

 У периоду од  доласка на Косово тзв. НАТО миротвораца,  10 јуна 1999 г. па до данас, убијено је преко 1200 Срба, прогнано је њих 230 000, спаљено је и уништено преко 150 српских манастира и цркава који датирају од 12 до 20 века, оскрнављено је на десетине српских гробаља, а из многих од њих су и кости извађене и разбацане незнано куда. О томе могу и лично сведочити јер сам уз војну пратњу НАТО војника пре две године лично обишао неке делове Косова. Призори су језиви и немогуће их је описати. Они се могу само доживети. То чак није призор из неког најгорег хорор филма. То је најсрамнија стварност данашње цивилизације. Оно што ме је посебно потресло је да ни српске кости нису остављени да у миру почивау у земљи. Раскопани гробови, разбацене кости, поразбијани надгробни споненици, ископане очи покојника на гробној фотографији, поломљени крстови, коров висине преко једног метра, увредљиви натписи на албанском, само су неки детаљи тог својеврсног косовског пакла. И гробови мог покојног деде Петра Мирковића, рођеног Косовца, и моје бабе Зорке, у јужном делу Косовске Митровице, разорени су и  оскрнављени. То такође могу рећи и за све гробове мојих рођака по мајци, која је рођена на Косову. На Косову данас нема мира ни живима ни мртвима. Живи би некада и у гроб да се сакрију а мртви би из њих као живи да побегну. Преостали  Косовски Срби често живе у гетима, слично Јеврејима у другом светском рату. Скоро свуда влада страх од Албанаца, од снајпера, од ножа, од силовања, од бомбе на путу, од рафала из мрака, од киднаповања, од албанског безакоња које маршира јужном српком покрајином. Скоро нигде сигурности и покоја. Мало мало, па прочиташ у новинама. Убијена српска деца на купању у реци, заклан старац са женом у сопственој кући, убијен монах, силована и убијена српска девојка, убијени српски сељаци на пољу док су скупљали пшеницу, српски аутобус дигнут у ваздух са свим путницима, саборна црква у Приштини претворена у јавни нужник, на хиљаде српских књига из библиотека бачено на сметлиште...итд. То су на жалост само неки од новинских наслова Косовске свакодневнице. Изгледа да још само недостају жуте траке и гасне коморе, па да се напише књига «Српски холокауст у 21 веку». Нису поштеђена ни деца ни старци, ни монаси ни монахиње, нити било ко и било шта што подсећа на 1400 година дуго присуство Срба на Косову и Метохији. И све се то, драга браћо и сестре дешава не у неком филму о другом светском рату. Данашља Голгота Срба на Косову потврђује да то није само прошлост. Холокауст, гета, масовна убијања, скоро тотална неслобода кретања, то није само јуче људске цивилизације, то није само мрачна прошлост, то  је и трагична садашњост Европе. И то се све дешава пред очима тзв. НАТО миротвораца који су од замишљених миротвораца одговорних за безбедност и унутарњу сигурност живота свих становника Косова, постали више или мање, мирни посматрачи злочина који се одигравао и одиграва пред њиховим очима.

         Посебно је лицемерно то да скоро сви данашњи званичници Америке и запада, у својим изјавама стално посредно оправдавају злочине над православним Србима. Они оркестрирано понављају да су злочини над невиним и мирним српским живљем на Косову у последњих 8 година само исфрустриране реакција Албанаца, јер статус Косова још није решен. У исто време Америка и Албанци на Косову, супротно резолуцији СБ УН 1244 из 1999 г., коју су дужни да поштују, јавно се залажу за одцепљење српске покрајине Косово и стварање још једне албанске државе на Балкану. Они заједнички и без икаквог устезања  и данас прете, да ако се Косову не подари независност може доћи до нових насиља над Србима. Америка дакле, са својим савезницима који преко НАТО снага контролишу Косово, даје врло јасан сигнал и преосталом српском становништву да им опстанак на Косову није сигуран и препоручљив. Запад и косовски Албанци то чак и не крију. Лажно и само декларативно позивајући 230 000 Срба да се врате у своје порушене куће, спаљене и опљачкане станове и разорена огњишта, америчко-албанско-натовска коалиција на Косову, истовремено отворено поручује Србима да немају својих домова, јер су разорени, и да им нико не гарантује сигурност ако се врате. Има ли већег лицемерја од овога.

Охрабрени западном подршком и оправдавањем њихових злочина, Албанци су у тридневним нередима и поред НАТО присуства на Косову, пролећа 2004 године, убили осморо Срба, ранили њих 120, протерали неколико хиљада, углавном из многих српских енклава у унутрашњости  Косова, до темеља разорили још 30 српских цркава и манастира и још неколико чисто српских села. После заташкавања овог отвореног геноцида и културоцида над Србима, западни политичари и албанске вође, уместо да се постиде својих недела, кренули су још отвореније да заговарају политику отцепљења српске покрајине Косово од државе Србије. Главни лицемерни квазиаргументи такве америчко-албанско политике су познати – да се створи стабилност на Балкану по америчко-албанском рецепту и излечи албанска национал-шовинистичка исфрустрираност чињеницом да Косово још увек није отето Србији што је, по њиховом тумачењу, главни узрок злочина над Србима. Уколико се то не догоди, и Албанци согласно повеље ОУН не добију своју другу државу у Европи, прети се новим насиљем над преосталим Србима на Косову. И најновији преговори о Косову између Срба и Албанаца у Бечу јасно показују политички смер америчко-албанске коалиције. Уместо кажњавања злочинаца над  косовским Србима, уместо повратка 230 000 српских прогнаника са Косова,  уместо обнове српских  разорених цркава, манастира, гробаља, домова и станова, уместо обезбеђења основне слободе кретања за Србе и укидања гетоизације, уместо грађења мира и стабилности као основног предуслова за нормалну будућност Косова, у Бечу се још једанпут показало да је циљ, како запада и Албанаца, тако и посредника у преговорима Мартија Ахтисарија, био и остао - независно Косово и отимање духовног и историјског срца Србије. Осокољени овако меким ставом запада према њиховим ранијим злочинима, на недавним крвавим демострацијама Албанаца у Приштини, демонстранти су за преостале српске цркве и манастире гласно су скандирали «Срушити, срушити». Порука Србима на Косову није могла бити јаснија. То је у кратким цртама слика јужне српске покрајине данас. А шта ће Косово бити сутра, незахвално је прогнозирати и то ће нам показати дани и године који су пред нама.

На крају овог кратког осврта данашњег стања на Косову и Метохији, ја вам драга браћо и сестре од срца захваљујем, јер сте ми омогућили да пред вама изнесем истину о злочину на Косову и предочим вам  мали део трагедије која се данас одиграва у сред модерне Европе. У тој трагедији страда један древни хришћански народ јер се нашао на путу остваривања војних и економско-политичких интереса једне суперсиле која жели  да доминира светом и која не мари за правду. Благодарим и свима у братској Русији који су нам помагали и данас нас помажу у борби за истину. Срби на Косову се и данас, као и вековима уназад, уздају на Бога Живога али и на вас, своју православну словенску браћу. Ми смо уверени да нас Русија неће заборавити нити оставити на поругу онима који су изгубили осећај за вечни смисао живота.      

 Косово

Косово је – најмање земља и прах.

Косово је – најпре Светлости зрак.

 Косово је – сусрет, са Живим Богом.

Косово је – суд, над самим собом.

Косово је – место, Завета вечнога.

Косово је – савест, Серба истинога.

Косово је – гозба, Небескога Царства.

Косово је – позорница, људскога јунаштва.

Косово је – Вечера Тајна, са Сиона.

Косово је – Литургија Света, и реч са амвона.

Косово – је писмо, из Јерусалима.

Косово – је печат, Божијега Сина.

Косово - је песма, витеза без мане.

Косово – је тријумф, над силама таме.

Косово је – пала Лазарева глава.

Косово је – освета Косовац Јована.

Косово је – жертва, Милош Обилића.

Косово је – јаук, мајке Југовића.

Косово је – суза Милице Крушевке.

Косово је – вино Kосовке девојке.

Косово је – божур са Газиместасна.

Косово је – младост Топлице Милана.

Косово је – зрно, крвљу натопљено.

Косово је – класје, Рајем пожњевено.

Косово је – бела Самодрежа церква.

Косово је – Благослов, ал некоме клетва.

Косово је – задужбина, лозе Немањине.

Косово је мирис – тамјана и смирне.

Косово је – звоно, са светих Дечана.

Косово је – Призрен, Стефана Душана.

Косово је – Бистрица, подно Пећаршије

Косово је – Ситница, покрај Митровице

Косово је – Милутина красна Грачаница.

Косово је –  цело Божја испосница.

Косово је – гето, Новог Израиља.

Косово је – белег, на лицу Каина.

Косово је – свећа, у мрачном логору.

Косово је – судија, гордоме мамону.

Косово је - јуче, које данас траје.

Косово је – сутра, што нам силе даје.     

Косово је – надежда, на обожење.

Косово је – будућност и ослобођење.

Косово је усклик – долазеће војске.

Косово је – позив трубе Јерихонске.

Косово је - судар супротних светова.

Косово је - вечна победа Христова.

Косово је – Небо, на земљи пролазној.

Косово је – земља, на Небу бескрајном.

Косово је – душама нашим Преображење.

Косово је – Велики Петак и Васкрсење.

 Jеромонах Петар Драгоjлович